萨拉热窝反塞尔维亚暴乱

萨拉热窝反塞尔维亚暴乱是在法兰兹·斐迪南大公被暗杀之后,于1914年6月28日至29日期间发生于萨拉热窝的大规模反塞尔维亚族暴力事件。在奥匈帝国政府的鼓励下,暴力示威很快就演变成大屠杀,导致该市发生历史上前所未有的种族对立。示威的第一天,共有两名塞族人被杀,许多人亦在此暴乱中遭到袭击,塞族人所拥有的许多房屋、商店和机构被因此夷为平地或者遭到抢劫

萨拉热窝反塞尔维亚暴乱
一群人聚集在萨拉热窝被毁坏的塞族财产的周围,当时时间为1914年6月29日。
日期1914年6月28~29日
地点奥匈属波斯尼亚和赫塞哥维纳萨拉热窝
起因法兰兹·斐迪南大公遇刺后的反塞尔维亚情绪
参与者维也纳当局的鼓励下,居住在萨拉热窝的波斯尼亚穆斯林克罗地亚人
死亡两位塞尔维亚人被杀
财产损失属于塞尔维亚人的许多房屋和建筑物
调查100多名塞尔维亚人因涉嫌支持刺杀法兰兹·斐迪南的刺客而被逮捕[1]
58名非塞尔维亚人被逮捕[2]

背景

在波黑塞族学生普林齐普,于6月28日刺杀了斐迪南大公过后,整个奥匈帝国国内立刻充斥着反塞尔维亚情绪,导致了后来针对塞族人的暴力行为。[3]暗杀当晚,在奥匈帝国的其他地区,尤其是在现代的波斯尼亚和赫塞哥维纳克罗地亚境内,发生了全国性的反塞族骚乱示威游行[4][5]由于普林齐普的同谋大多是塞族人,奥匈帝国政府很快就确信:这是由塞尔维亚王国所谋划的暗杀行动,并认为该国为其幕后黑手。于是前者便立即开始了针对塞族的大屠杀,并持续长达数天。[6][7][8]该事件主要是由波斯尼亚和赫塞哥维纳的奥匈帝国总督奥斯卡·波蒂奥雷克英语Oskar Potiorek(Oskar Potiorek)所组织、推动的,[9][10][11]并由约瑟普·弗兰克英语Josip Frank(Josip Frank)的追随者所领导的第一次反塞族示威,于6月28日傍晚的札格雷布举行。第二天,该市的反塞族示威变得更加暴力——与其说是示威,不如说他已经成了一场大屠杀。该市的警察和地方当局对此亦没有采取任何措施来防止反塞族暴力。[12]

暴乱

1914年6月28日

 
波赫的奥匈帝国总督奥斯卡·波蒂奥雷克英语Oskar Potiorek组织并煽动了针对塞尔维亚人的骚乱。
 
约瑟普·斯塔德勒英语Josip Štadler同意铲除“这片土地上的颠覆分子”。

萨拉热窝的反塞族示威于1914年6月28日开始,比札格雷布的示威再晚一些。[12] 波斯尼亚罗马天主教主教约瑟普·斯塔德勒英语Josip Štadler(Josip Štadler)的助手伊万·沙里奇英语Ivan Šarić(Ivan Šarić)刻画了一首反塞族的诗歌,并将塞族人描述为“毒蛇”和“贪吃的狼”。[13]一群克罗地亚人波斯尼亚穆斯林首先聚集在施塔德勒的宫殿——也就是圣心大座堂[13]然后在晚上10点左右,大约有200左右的人袭击并摧毁了萨拉热窝最大的饭店——欧洲酒店英语Hotel Evropa——该旅馆为塞族商人Gligorije Jeftanović所有。[13]人群主要将愤怒指向塞尔维亚商店、著名塞尔维亚人的住所、塞尔维亚东正教礼拜场所、学校、银行、塞尔维亚文化社会Prosvjeta,及Srpska riječ报社。[14]奥匈帝国上层阶级的许多成员,包括许多军官在内,皆参与了该暴力活动。[14]当天有两名塞尔维亚人被杀。[14]

当天晚上的晚些时候,在十名骑马的武装士兵短暂干预之后,城市逐渐恢复了秩序。当晚,由奥斯卡·波蒂奥雷克(Oskar Potiorek)领导的波斯尼亚和赫塞哥维纳直辖省政府、市警察、斯塔德勒与其助手伊万·沙里奇达成一同铲除“这片土地上的颠覆分子”的协议。[12][15]市政府随后发布公告,邀请萨拉热窝人民履行神圣职责,通过铲除颠覆分子来净化这座城市的耻辱。这份公告印在了当晚和明天清晨,并于全市分发和展示的海报上。根据约瑟普·万卡什英语Josip Vancaš的声明,作为该公告的签署人之一,其文本的作者是萨拉热窝的政府专员,而他根据与政府高级代表和科拉斯男爵达成的协议,因而撰写了该公告。[16]

1914年6月29日

 
约瑟普·万卡什英语Josip Vancaš正于萨拉热窝,对着人群发表讲话。

在1914年6月29日的上午8点左右,开始出现更激进的示威活动,并立刻演变成了大屠杀[12]大批穆斯林和克罗地亚人聚集在萨拉热窝街头,高喊唱歌,手举著黑披风的奥地利国旗、奥地利皇帝的照片及已故大公的照片。当地政治领导人向这些人群发表讲话。约瑟普·万卡什英语Josip Vancaš是在暴力爆发前发表演讲的人之一。[14]虽然他在该次事件中的确切角色仍不得而知,但一些政治领导人在把人群聚集在一起,并指挥他们反对属于塞尔维亚人的商店和房屋方面,发挥到了很重要的作用。[14]该政治领导人在演讲完之后便消失了,而许多克罗地亚人和穆斯林的小团体开始快速移动,并攻击他们能接触到的,属于萨拉热窝塞族人的所有财产。[17]他们首先袭击了一所塞族学校,然后袭击了塞族人拥有的商店和其他机构,以及其私人住宅。[12]一家塞尔维亚人拥有的银行被占领,而从塞尔维亚人的商店和房屋中抢出来的货物则被丢在人行道和街道上。[2]

那天晚上,省长波蒂奥雷克宣布萨拉热窝和该省其他地区进入戒严状态。尽管这个措施使得授权执法部门得以处理这些非正常活动,但并没有完全成功,因为暴徒仍然在继续袭击塞族人以及其财产。[18]官方报导称,塞尔维亚东正教大教堂由于奥匈安全部队的干预,该市的大都会席位得以幸免于被拔去资格。在法兰兹·斐迪南德夫妇的尸体被运到萨拉热窝火车站后,城市秩序才得以恢复。此外,奥匈帝国政府也马上颁布法令,设立萨拉热窝特别法庭,并授权对骚乱期间犯下的谋杀和暴力行为处以死刑[19]

图片集

反应

萨拉热窝市民

一群著名的萨拉热窝政治家,包括乔佐·苏纳里奇、舍里夫·阿瑙托维奇和达尼洛·迪莫维奇,他们代表了萨拉热窝的三个宗教团体,他们访问了波蒂奥雷克,并要求他采取措施防止对塞尔维亚人的袭击。[20]后来波蒂奥雷克在6月29~30日期间,提交给维也纳的报告中,他说萨拉热窝的塞族商店已经被完全摧毁,甚至连位处上流社会的妇女也参与了抢劫行动或者遭到抢劫。[21]萨拉热窝的许多居民从窗户观看事件时,都会向示威人群鼓掌,当局报告说,示威者在得到了该市的非塞族人口的广泛支持。[14]

作家伊沃·安德里奇将此次暴力事件称为“萨拉热窝的仇恨狂潮”。[22]

奥匈帝国的南斯拉夫政治家

 
斯洛文尼亚保守派政治家伊万·舒斯特希奇英语Ivan Šusteršič( Ivan Šusteršič)呼吁要在骚乱之后,继续对塞尔维亚人采取暴力行动。

跟剧作家克里斯托弗·贝内特 (Christopher Bennett) 表示,如果没有匈牙利当局的干预,帝国内部的克罗地亚人和塞尔维亚人之间的关系可能​​会进一步失控。[23]斯洛文尼亚保守派政治家伊万·舒斯特希奇英语Ivan Šusteršič呼吁非塞尔维亚人:“粉碎那些存在贪婪自大的塞尔维亚人头骨”。[18]

除了相对弱势的右翼政治势力外,奥匈帝国的其他南斯拉夫人,特别是达尔马提亚的南斯拉夫人以及波赫的伊斯兰宗教领袖,要么不参与反塞族暴力,要么则予以谴责,其中一些人更是公开声援塞尔维亚人民,包括权力党英语Party of Rights克罗地亚塞族联盟英语Croat-Serb Coalition的报纸,以及天主教主教阿洛伊济耶·米希奇英语Alojzije Mišić安东·博纳温图拉·耶格里奇德语Anton Bonaventura Jeglič。直到7月初之时,对于政府之反塞人立场,仅剩国家支持的反动派支持,而虽然南斯拉夫人与塞尔维亚人之间已有不言而喻的团结存在,但仍然没有开始发展。[18]

然而,作者彼得勒斯和杰弗里斯表示:克罗地亚的政治领导人显然地对奥匈帝国忠心耿耿,他们进一步指出:与其他同为奥匈帝国管辖的其他地区相比,克罗地亚十分积极的与奥匈一同参与第一次世界大战[8]

报纸及外交官

萨拉热窝的天主教主教及官方媒体透过发布敌对的反塞族小册及谣言,声称塞族人有携带炸弹并隐藏之,从而引起了这场骚乱。[12]萨拉热窝报纸报导说:针对塞族平民及其财产的攻击类似于“俄罗斯大屠杀的余波”。[24]6月29日,维也纳的一家保守派报纸报导表说:“整起事件看起来就像是一场大屠杀”。[25]根据一些报导,萨拉热窝的警察纷纷默许并忽视了这场骚乱。[26]一些报导也称:奥匈帝国当局对此袖手旁观,任由萨拉热窝塞族人被杀、财产被烧毁。[17]反塞族暴乱对俄罗斯帝国的地位产生了很重要的影响。 一家俄罗斯报纸报导说:“事件的责任不在于塞尔维亚本身,而在于那些将奥地利进驻波斯尼亚的人,因此俄罗斯的义务是:保护波斯尼亚和赫塞哥维纳的斯拉夫人,以避免遭受德国的束缚。”[27]米洛拉德·埃克梅契奇( Milorad Ekmečić) 表示:有份俄罗斯报告宣称萨拉热窝有一千多所房屋和商店于暴乱期间被毁。[28]

意大利驻萨拉热窝领事表示:这些活动是由奥匈帝国政府所资助的。他们将该场暴乱描述为:“‘绝非塞尔维亚人的朋友’的德国领事报告表示,萨拉热窝正在经历一场塞族版圣巴托罗缪大屠杀。”[12]

后续

其他地方的事件

 
奥匈帝国的士兵正在吊死塞尔维亚人,地点在赫塞哥维纳地区

反塞族示威和骚乱组织不仅仅发生在萨拉热窝及萨格勒布而已,他同时亦发生在其他较大的奥匈帝国城市,包括现今属克罗地亚贾科沃彼得里尼亚斯拉沃尼亚布罗德,和现今属波斯尼亚和黑塞哥维那查普利纳利夫诺布戈伊诺特拉夫尼克马格拉伊莫斯塔尔泽尼察图兹拉多博伊瓦雷斯布尔奇科波斯尼亚沙马茨[29]奥匈帝国政府在达尔马提亚所组织的反塞族示威活动之尝试最终以失败收场,因为仅有少数人参加了位于史普利特杜布罗夫尼克的反塞族抗议活动,尽管有些在希贝尼克的塞族人商店曾遭到掠夺。[30][31][32]

突击队

奥匈帝国当局在波斯尼亚和赫塞哥维纳监禁并引渡了约莫5,500名著名塞族人,其中700至2,200人死于狱中。460名塞族人被判处死刑。奥匈帝国后来成立了一支以穆斯林为主[33][34][35]的名为Schutzkorps 的特殊民兵组织:突击队英语Schutzkorps,并对塞族人进行了迫害。[36]大约有5,200个塞族家庭他们驱逐出波斯尼亚和赫塞哥维纳。[35]这是波斯尼亚和赫塞哥维纳的大量公民第一次因种族而遭到迫害,而且正如斯洛文尼亚作家维利科尼亚所表示的:这是相当不祥的预兆。[37]

参考资料

  1. ^ Donia 2006,第127页
  2. ^ 2.0 2.1 Donia 2006,第128页
  3. ^ Bennett 1995,第31页.
  4. ^ Bennett 1995,第31页

    ...high throughout the Habsburg Empire and in Croatia and Bosnia-Hercegovina it boiled over into anti-Serb pogroms.

  5. ^ Reports Service: Southeast Europe series. American Universities Field Staff. 1964: 44 [2013-12-07]. (原始内容存档于2021-01-23). ... the assassination was followed by officially encouraged anti-Serb riots in Sarajevo and elsewhere and a country-wide pogrom of Serbs throughout Bosnia-Herzegovina and Croatia. 
  6. ^ Kasim Prohić; Sulejman Balić. Sarajevo. Tourist Association. 1976: 1898 [2013-12-07]. (原始内容存档于2020-11-24). Immediately after the assassination of 28th June, 1914, veritable pogroms were organised against the Serbs on the... 
  7. ^ Wes Johnson. Balkan inferno: betrayal, war and intervention, 1990–2005. Enigma Books. 2007: 27 [2013-12-07]. ISBN 978-1-929631-63-6. (原始内容存档于2021-07-01). Pogroms broke out in Zagreb, Sarajevo and elsewhere, which raged on for days... 
  8. ^ 8.0 8.1 Bideleux & Jeffries 2006,第188页.
  9. ^ Dimitrije Djordjević; Richard B. Spence. Scholar, patriot, mentor: historical essays in honor of Dimitrije Djordjević. East European Monographs. 1992: 313 [2021-06-25]. ISBN 978-0-88033-217-0. (原始内容存档于2021-07-02). Following the assassination of Franz Ferdinand in June 1914, Croats and Muslims in Sarajevo joined forces in an anti-Serb pogrom. 
  10. ^ Reports Service: Southeast Europe series. American Universities Field Staff. 1964: 44 [2013-12-07]. (原始内容存档于2021-01-23). ... the assassination was followed by officially encouraged anti-Serb riots in Sarajevo ... 
  11. ^ Novak, Viktor. Istorijski časopis. 1971: 481 [2013-12-07]. (原始内容存档于2021-03-24). Не само да Поћорек није спречио по- громе против Срба после сарајевског атентата већ их је и организовао и под- стицао. 
  12. ^ 12.0 12.1 12.2 12.3 12.4 12.5 12.6 Mitrović 2007,第18页
  13. ^ 13.0 13.1 13.2 West, Richard. Tito and the Rise and Fall of Yugoslavia. Faber & Faber. 2012-11-15: 1916 [2013-12-07]. ISBN 978-0-571-28110-7. (原始内容存档于2021-07-05). 
  14. ^ 14.0 14.1 14.2 14.3 14.4 14.5 Donia 2006,第125页
  15. ^ Slavko Vukčević; Branislav Kovačević. Mojkovačka operacija, 1915–1916: zbornik radova sa naučnog skupa. Institut za savremenu istoriju. 1997-01-01: 25 [2013-12-07]. (原始内容存档于2021-07-04). У демопстрацијама у Сарајеву, које су започеле још током ноћи 28. јуна 1914, на миг шефа земаљске управе за Босну и Херцеговину – Поћорека и надбискупа Штадлера разорене су три српске штампарије, демонтиран хотел... 
  16. ^ Ćorović, Vladimir; Vojislav Maksimović. Crna knjiga: patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914–1918. Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912 – 1918. godine, njihovih potomaka i poštova. 1996 [2021-06-25]. (原始内容存档于2021-07-01). Počete su jednim proglasom gradskog zastupstva sastavljena, prema izričnom priznanju jednog od potpisnika, gradskog podnačelnika Josifa Vancaša, od vladinog komesara za grad Sarajevo u sporazumu sa drugim višim funkcionerima vlade, među kojima je bio i šef presidijala baron Kolas. (Jugoslavija, br. 129, 1919.). Poziv je bio upućen sarajevskom građanstvu i plakatiran pred veče 28. i rano u jutru 29. juna. "I ako je poticaj za ovaj đavolski zločin", pisalo je tamo, "potekao iz inozemstva – po iskazu atentatora nedvoumno je, da je bomba iz Beograda, – ipak postoji temeljita sumnja, da i u ovoj zemlji ima prevratnih elemenata. Mi osuđujemo zločin i duboko smo nesretni, da je atentat izveden u Sarajevu, čije se stanovništvo uvijek pokazivalo vjerno kralju i dinastiji, pa ja pozivam pučanstvo, da takove elemente. koji se daju na ovakove zločine, iz svoje sredine istrijebi. Bit će sveta dužnost pučanstva, da tu sramotu opere". 
  17. ^ 17.0 17.1 Jannen 1996,第10页
  18. ^ 18.0 18.1 18.2 Mitrović 2007,第19页
  19. ^ Donia 2006,第126页
  20. ^ Period 1918.-1945. god.. City of Sarajevo website. [2013-12-07]. (原始内容存档于2013-12-12). Ugledni grarlanski političari i zastupnici Bosanskog sabora, dr. Jozo Sunarić, Serif Arnautović i Danilo Dimović su odmah posjetili zemaljskog poglavara Oscara Potioreka i tražili intervenciju kako bi se neredi i napadi na Srbe spriječili. 
  21. ^ Letopis Matice srpske. U Srpskoj narodnoj zadružnoj štampariji. 1995: 479 [2013-12-07]. (原始内容存档于2021-07-07). „У извештајима које је поднео Бечу 29. и 30. јуна 1914, генерал Поћорек вели да су 'у Сарајеву српске радње потпуно разорене' и да је 'међу пљачкашким елементима било чак и дама из бољих сарајевских слојева'. 
  22. ^ Daniela Gioseffi. On Prejudice: A Global Perspective . Anchor Books. 1993: 246 [2013-09-02]. ISBN 978-0-385-46938-8. ...Andric describes the "Sarajevo frenzy of hate" that erupted among Muslims, Roman Catholics, and Orthodox believers following the assassination on June 28, 1914, of Archduke Franz Ferdinand in Sarajevo... 
  23. ^ Bennett 1995,第31页

    Though these pogroms were clearly incited by Habsburg authorities, it eventually took Hungarian intervention to prevent relations between Croats and Serbs within the Empire getting totally out of hand.

  24. ^ Marius Turda; Paul Weindling. "Blood and Homeland": Eugenics and Racial Nationalism in Central and Southeast Europe, 1900–1940. Central European University Press. January 2007: 105 [2021-06-26]. ISBN 978-963-7326-81-3. (原始内容存档于2021-07-07). ...resembled, according to a Sarajevo newspaper, "the aftermath of the Russian pogroms... 
  25. ^ Jannen 1996,第10页

    A conservative Vienna paper reported the next day that "Sarajevo looks like the scene of a pogrom."

  26. ^ James Wycliffe Headlam. The History of Twelve Days, July 24th to August 4th, 1914: Being an Account of the Negotiations Preceding the Outbreak of War Based on the Official Publications. Charles Scribner's Sons. 1915: 18 [2013-12-07]. (原始内容存档于2019-12-21). 
  27. ^ Bernadotte Everly Schmitt. The coming of the war 1914. 1. Fertig. 1966: 442 [2021-07-08]. (原始内容存档于2019-12-23). ...crime rested really, not with Serbia, but with those who had pushed Austria on in Bosnia and against Serbia, and that "in the ... and that the "pogroms" made desirable the liberation of the Serbs and the other Slav nationalities from the German yoke. 
  28. ^ Ekmečić 1973,第165页

    Према једном руском из- вјештају, само у Сарајеву било је уништено преко хиљаду кућа и радњи. [...] "Ријеч „демонстрација" овдје нема право значење, и ту филологија не стоји у складу са реалношћу историје; назив- „погром" је адекватнији."

  29. ^ Andrej Mitrović. Serbia's Great War, 1914–1918. Purdue University Press. 2007: 19 [2013-12-07]. ISBN 978-1-55753-477-4. (原始内容存档于2020-07-26). 
  30. ^ Joseph Ward Swain. Beginning the Twentieth Century: A History of the Generation that Made the War. W.W. Norton, Incorporated. 1933 [2021-07-08]. (原始内容存档于2017-12-10). 
  31. ^ John Richard Schindler. A hopeless struggle: the Austro-Hungarian army and total war, 1914–1918. McMaster University. 1995: 50 [2013-09-02]. ISBN 9780612058668. (原始内容存档于2021-07-07). ...anti-Serbian demonstrations in Sarajevo, Zagreb and Ragusa. 
  32. ^ Zadarska revija. Narodni list. 1964: 567 [2013-12-07]. (原始内容存档于2019-12-21). Iskoristili su atentat da udare u Dubrovniku i Šibeniku na Srbe i na njihovu imovinu 
  33. ^ Tomasevich 2001,第485页

    The Bosnian wartime militia (Schutzkorps), which became known for its persecution of Serbs, was overwhelmingly Muslim.

  34. ^ John R. Schindler. Unholy Terror: Bosnia, Al-Qa'ida, and the Rise of Global Jihad. Zenith Imprint. 2007: 29 [2021-07-08]. ISBN 978-1-61673-964-5. (原始内容存档于2021-04-13). 
  35. ^ 35.0 35.1 Velikonja 2003,第141页
  36. ^ Herbert Kröll. Austrian-Greek encounters over the centuries: history, diplomacy, politics, arts, economics. Studienverlag. 2008-02-28: 55 [2013-09-01]. ISBN 978-3-7065-4526-6. (原始内容存档于2021-06-14). ...arrested and interned some 5.500 prominent Serbs and sentenced to death some 460 persons, a new Schutzkorps, an auxiliary militia, widened the anti-Serb repression. 
  37. ^ Velikonja 2003,第141页

    For the first time in their history, a significant number of Bosnia Herzegovina's inhabitants were persecuted and liquidated for their national affiliation. It was an ominous harbinger of things to come.

参考文献

外部链接

  • Dedijer, Vladimir. Pogroms against Serbs. The Road to Sarajevo. Simon and Schuster. 1966: 328-329 [2021-06-25]. (原始内容存档于2021-07-03) (英语).